Select Page

VEČER IKAVICE: Čuvajmo našu rič

VEČER IKAVICE: Čuvajmo našu rič

U okviru „Posuškog lita“ a u sklopu „5. Posuških kamendana“ u organizaciji HKD Napredak – podružnica Posušje, Turističke zajednice ŽZH – podružnica Posušje i Općine Posušje održana je „Večer ikavice“.

ikavica0009

Organizatori su odlučili da se usporedo s Kamendanima ukazaže na važnost očuvanja ikavice u svakodnevnom govoru. Stav se prema dijalektima treba promijeniti te ovim žele utjecati na javno  mnijenje i promicati dijalektnu snošljivost i pozitivan pogled na dijalekte. Važno je uvjeriti same govornike dijalekata da je njihov materinski govor jednako vrijedan kao i standard i da ga se ne smiju sramiti. Zato i jesu tu Kamendani da bi se riješili navedeni problemi, da bi se ponovno oživjela ta simbioza između kamena, ljudi, govora, tradicije i običaja.

Nagrade za literarna dijela

Ususret „Večeri ikavice“ raspisan je natječaj  o izboru literarnih radova na ikavici, Povjerenstvo u sastavu Radica Leko, Ilija Drmić i Velimir Begić odlučilo je izdvojiti i nagraditi četiri uratka.

IMG_5405

Tako su nazočni na Trgu hrvatskih branitelja mogli čuti kako odzvanjaju stihovi pjesme „Moja stina“ autorice Sandre Karamatić, te priče „Babine beside“ autorice Željke Galić i „Undan i posle“ uradak Miljenke Koštro. Nagađene su na dar dobile Zahvalnicu, Turistički vodič Županije Zapadnohercegovačke i Ričnik zapadoercegovačkoga govora, autora Ante Kraljevića za koji kažu da je spomenik našim didiovima i pradidovima.

Nagrade su uručili predsjednik HKD Napredak – podružnice Posušje Ljubo Begić, voditelj TZ ŽZH – podružnica Posušje Ante Begić te književnica Radica Leko.

Raditi na očuvanju kulturne baštine

Ikavica mora biti sredstvo za oživljavanje tradicijske kulture, a na ovoj večeri su je oživjeli čuvari kulturne baštine, članovi KŠD Rakitno koji su svojim izvedbama uljepšali ovu večer i pokazali kako se njeguju i čuvaju stari običaji i tradicija.

ikavica0025

Zaljučak ove večeri bio je da treba hrabriti djecu da međusobno govore svojim materinskim govorom, pjesnike da pišu na ikavici, objavljivati tekstove u tiskovinama na ikavici, proučavati ikavicu. Tako ćemo javnim istupanjem stvarati pozitivne stavove prema ikavici. Ova Večer ikavice u Posušju je na tom tragu: inicira nove forme okupljanja i djelovanja, te tako radi na očuvanju kulturne baštine našeg naroda, posebno kada je u pitanju očuvanje narodnog govora – ikavice. Također, organizatori su dogodine najavili širenje ove večeri na cijelu Zapadnohercegovačku Županiju.

Donosimo vam u nastavku nagrađena dijela:

Moja stina – Sandra Karamatić

 

Miljenka Koštro – Unda i Posle

-Baba Mande, undan, kako kažeš, ti si bila lipa cura? Uz smij unuka Iva pita svoju babu Mandu.

-E, milo dite, bila san najlipša i najkršnija cura u selu. Bila san i vridna.

-Mogla si undan, birat momka, unuka će. Je li moj pokojni did bijo bogat?

-Sinko moj, drukčije je undan  bilo. A, ima je zemlje, ajvana, a i kuća mu je bila nako, bolja. Ma, bijo je i on nako viđen, kršan momak. Posle je radijo po Bosni, ziđa.

-Kad narasten,   biću  ministrica, unuka će. Neću ništa radit, a plaća boli glava. Biću bogata. Ko bi radijo tako košto si ti radila? Iva se i dalje smije.

-Ive, bona, ne govori tako! Nemoj da te neko čuje. Rad nikoga nije ubijo. Baba moli za te Boga da ti bude u pomoći.

-Vala ti baba Mande. Samo ti moli.

-Eeee, kad san ja bila mlada bijo je to drugi vakat. Nisu dica smila tako… Da se moj pokojni Mijo digne da vidi dokle je svit stiga, prikrstijo bi se od svega, i livon i desnon.

-Baš je sada  dobro, dodaje unuka Iva. Radin šta oću. Baš me briga.

-Đadra ti je dobro. Mi smo prija živili od rada, a sad niko ne bi radijo, a bi trošijo i dobro živijo. Undan ništa nije bilo džabe.  Neradit, dokle more tako?

-Ajde baba, sad se manje radi, a bolje živi. Sve se more kupit. Vidiš da je sad bolje? Bolje varamo, lažemo, izmišljamo… Etoga baba Mande.

-Ma šta varat i lagat, bidna ti ja! A griiijaa!

-Kako ću u pulitiku ako ne znan prodavat maglu?

-Bona Ive, nisu pulitičari prodavači. Misusovo ti bilo. Koće maglu prodavat?

-Narod je sit svega, ništa ne kuži. I učiteljicu san danas privarila i pripisala kontrolni. Sad san mala varalica, a kad narasten biću veeelika varalica. Živiću na visokoj peti ko Luca Mutikašića.

-Đava ti odnijo Lucu, cilo selo joj se ruga! Baba Manda je iznenađena, a i ljuta.

-Kud odma đavlekaš?

-A kako neću?! Oklen  je nađe? Kaži babi da se šališ.

-Šta bi se šalila?

Dokle  baba i unuka vako razgovaraju, dolazi Ivina mater s cigaron na gubici.

-Šta vi dvi diplite? Lako ti je ovoj staroj čeljadi. Samo jin jezik radi.

-Nevista, učiš li ti ovo dite išta? Babi je već priviše. Vali se kako je privarila učiteljicu.

-A, uvrgla se na babu. Podsmij na nevistinu licu govorijo je više od riči.

-Ja, je, šta nivalja na babu je! Ti si joj mater, ti je uči! Eto što je dite tako.  Mater ga naopako uči. Ne pridaje se baba Manda. Ma, ćusta je naša Iva, samo malo…aj, dodaje.

-Baba šuti! Pusti dite! Šta ti znaš s dva razreda škole? Jasna je nevista. Ja  iman cila četri razreda škole, pa jopet  šutin. Đava joj odnijo jezik. Osandeset joj godina i još ga nije potrošila. Dabogda ga prigrizla! A, kruva mi, izgorila ja ko ova cigara, ako ne vidi dva aršina kroz zemlju.

-Bože sačuvaj! Bože sačuvaj! Baba odmane rukom.

-Triba ditetu dat školu, obrazovat ga! Glasna je nevista da baba čuje svaku rič.

-Je, je, učiš dite kako će prodat obraz. O, nebesa, di  iđe ovi svit?! Izgubijo je birićet.

-Ajde baba, zaostala si, šuti! Na mlađin svit ostaje. Nevista i dalje goni po svom.

-Ja sedmero dice rodila i odgojila, a ona mi vako. Ona jedva jedno. Ja san u životu puno radila, bila i stopanjica i čobanica, kopala, drva sikla, brime na leđin nosala i doživila osandeset, a oni danas sve bi sideć  i opet ji sve boli. Uvik kod likara. Ovo je sve vrag odnijo.

-Mora da ti od tolika posla drću ruke? Ti si baba Mande cili život guljala kumpire, a ja ću gulit koga stignen i kako stignen. Triba se snalazit. Haaa, haaa, haaa…Smije se unuka Iva.

-Anđele čuvaru mili, ovu mladost od zla zakrili i naoposum okreni. Sve je ovo tuđe maslo.  Svo je ovo zlo došlo iz bila svita, iz Merike, baba će. Unda je bilo tako, a sad vako. A, štaš? Ništa! Inčiji vakat. Iđen molit.

Baba Manda je jamila u ruke krunicu i molila Boga u nadi da će bit milostiv.

-Očinaš koji jesi na nebesin, Sveti se ime tvoje…itd.

-Ajde baba, ti bi mi ditetu upropastila budućnost. Moli, to ti je jedini posa. Odlazi nevista u kujinu, a Iva za njon. Vazdan žuga!

-Ajde, ajde, bronzin će ti zagorit. Šta bi da još mora i u pojatu? Ni kokoši, ni krmeta. Ja, sve znadu! E, bidna ti ja! I smrt se odmiče od mene. Dašta! Undan je bilo tako, a posle,..  Ja, drugi vakat! Drugi običaji! Štaš? Biće bolje. Daće Bog. Nastavila je molit.

Dva dana poslen, Iva se iz škole vraća uplakana.

-Štaje bilo jabuki babinoj?

-Dobila san keca iz računanja.

-Kako, sunce babino?

-Pripisivala san i učiteljica me uvatila.

-Jesan ti govorila da nima kruva brez motike? Ajde, ajde sinko, popravićeš. Baba namišća šudar i jamlja očinaše. Taki vakat, teško uzdane.

 

BABINE   BESIDE – ŽELJKA GALIĆ

Prid Ilindan u selu se spremalo za svatove .  Udavala se Iva Ćipina . Bila je to kuća na glasu, pošteni i bogobojazni ljudi. Iva dobi ime po svojoj babi, ćaćinoj materi.

Sve za svojim poslom otišlo, a baba Iva se nešto uzvrtila. Nigdi joj se ne da s miron sist. Uvatila je muka i uvik nešto sama sa sobon duma. Ma, nije nimalo zgodno. Udaje joj se prvo unuče, njezina miljenica i imenjačica. Sve ona omira di će je uvatit nasamo da je zeru svituje sad kad u tuđu kuću iđe.

Prid mrak izađe na guvno, side pod rašeljku pa je dozva. Dođe unuka sva sritna , prva od sriće i side do babe. Baba popravi rubac, utra pod rubac ono malo bili biča, zeru zakašlja i poče pridiku: „Nu der , Ive,! Vako! Baba će ti kazat dvi-tri riči. Jerbo, sinko, ti iđeš u tuđu kuću. Sinko, nemere se u tuđe matere ko u svoje. Ne smiš reć da je ovo vako u nas ili vako ono u nas. Jerbo je to čovikova kuća i privati se kako je u nji običaj. E-e-e , lale moja! Kad san se ja udavala za svog pokojnog Pilipa, laka mu zemlja, pokoj mu njegovon lipon duši, ko ti je išta zna…

Jamili se mi, bili nam veliki svati. Sedamlest konja u svatin! Ive! To je se dugo pripovidalo. Obnoć pošli ligat. Kakva soba, kakvi bakrači Nego u pojati na sinu. Bacili nam mutap i tute legli. Nije dobro ni svanulo. Ja , ko jadna mlada, poleti na vodu, poleti ispeć kavu čeljadi, poleti u pojatu namirit ajvan…Ta nisam š njimen mogla ležat do podne ko ove danas.

Domalo ljudi iz sela pošli u svit radit . I moj Pilip skonta da pođe š njiman. Bržen, potlen svata, spremijo se i otiša gori negdi u Bosnu. Ko ti je zna di je to. Bože moj, jesan kukala… Sakrij se u plast pa nabrajaj iza svega glasa. E-e, kako mi je brež njega bilo! Ko brez duše! Undan , moja Ive, potlen dva-tri miseca , ja se nekako pojala, pregljača utekla gorikar … Vidin ja da san zbabna. Jamila me , brte, muka, a komuš kazat. Ta nije bilo ko danas da ima na radijonu i na onoj kutiji pa ćokni i vidi. Ko jadan, ko kukav? Ja i jedno i drugo. Nije meni ža što će se dite rodit, vego nema Pilipa pa ja mislila ostaće mi dite nedovršeno“. Unuka Iva u smij.

„A-ha-ha!Baba! Bože! Dite nedovršeno! Bože, mi prosti!“

„Šta si zinula tako? E-e-e, ja mislila triba majstorijat devet miseci dok se dite ne rodi. Undan ruku, undan  nogu dok se dite ne dovrši…Sve po zeru…

Nego, dade Bog ! Velik snig zarupijo pa ji natralo kući. Kad sam tadan Pilipu prišapćala svoj stra, crka je o smija. Ka je se diga snig, rodijo se tvoj stric Ikan rajni. Kakav mi je bijo… Što no reknu da ga je bog za se gojijo. E.e, vele ti je muke bilo! Šta jadna isanina prinese priko leđa… Rano moja, ljuta!

Nego, jopet dobro! Evo, vidiš ! Baba dočekala da jon se unuka uda. Vala Bogu! Sinko, slušaj čovika i čeljad! I , nemoj nam crnu kpu na oči nabijat da ne moremo  među svit. I, kako ti je da ti je, duraj! Nemoj der se vamo vele mečit dolazit! Rđa roda traži! Nego, vrvi tuten di si otišla!… A, prid čovikon, nemoj se ni vode napit!…Odman će pitat šta si to izila… Nemoj se vele trat, a nemoj bit ni lina, nego ono nako…

Lipo moje, eto to je baba imala za pripovidit pa ti jami što je za te, što nije , prigluni!

Otra baba rukon usta, ustade i polako o šćapu  ode niz ledinu. Unukine oči je ispratiše i jedna suza skliznu iz oka…

Posušje.net

OGLASI

POSTANI DIO ŽKK POSUŠJE

ŽKK Posušje vrši UPISE u školu košarke! Sve zainteresirane djevojčice mogu se pridružiti našim...

Loading